Паралели

Такозвани „Свети и Велики Сабор“, уместо да осуди савремене дејствујуће јереси, које вернике уводе у заблуду, настоји пре свега да призна свејерес синкретистичког међухришћанског и међурелигијског екуменизма, како ју је називао Свети Јустин Поповић, као што су то на Другом ватиканском концилу  (1962-1965г.)  учинили паписти. Чињеница да такозвани „Свети и Велики Сабор“ тежи да призна синкретистички и међурелигијски екуменизам, доказује се нижеследујућим:

 
Све те ”прогресивне хришћане”, припаднике такозваног ружичастог хришћанства, позивамо да се мало замисле над скорашњим догађајима, уместо што их постојано игноришу и не налазе никакво дубље значење у њима. Господ Исус Христос је рекао за оне који много знају, и виде знамења и знаке времена, али их игноришу из разноразних разлога (пре свега због ”што је срцу мило, то му се и снило”): ”А онај слуга који је знао вољу господара свога и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен; А који није знао, па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен. А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити; а коме је поверено много, од њега ће се више искати.“ (Лк. 12, 42-48).

 Нешто значајно се дешава у Русији, потпуно супротно од онога што смо очекивали. Уместо осећања понижености и безнађа, Русија пролази кроз период који бих назвао неком врстом препорода – васкрса нације. Ово се дешава упркос, или прецизније управо због покушаја Запада, предвођеног неоконзервативцима из Вашингтона, да учини све – чак и да организује рат пред њеним вратима у Украјини – да сруши руску економију, понизи Путина и прикаже Русију у најцрњем светлу. Док све то траје, Русија открива потврђене вредности своје културе, својих људи и своје земље које су дуго биле заборављене или потиснуте.

отец Алипий ВороновНа 12 март 1975 г. в Господа се представи архимандрит Алипий (Воронов), наместник на Псково-Печорския манастир, заради чиито трудове и мъжество обителта не само беше спасена от закриване, но и се украси с цветовете на старчеството, да не говорим и за забележителното външно благолепие. По-надолу публикуваме разказа на архимандрит Тихон (Шевкунов) от книгата „Несветите светии”, посветен на този забележителен човек.

Толкование Евангелия, статьи

The reconciliation of people is one thing, while the reconciliation of religions is another. Christianity requires all of us to love everyone with all our hearts, whatever faith they may have.

At the same time we are ordered to keep our faith and doctrines intact. As Christians you must be merciful to the while world, to all people. Even your life you should give on their behalf.

 "Ђаво има 666 мрежа. У време антихриста људи ће очекивати спасење из космоса. То ће и бити највећа замка ђавола: човечанство ће искати помоћ од ванземаљаца, не знајући да су то, заправо, – демони."+ + +
Старац је поучавао: „У последња времена људе ће спасавати љубав, смирење и доброта. Доброта отвара врата Раја, смирење уводи у Рај, а љубав показује Бога.“ Све оне који су му долазили за благослов, он је са плачем умољавао: „Чините добро, да би вас спасла ваша доброта. Земља је већ постала полу-пакао...“
Запамтите: Христос је Један, другог неће бити.

Ми сада говоримо да смо православни иако, на жалост, често само носимо име православних али не живимо православним животом… Лењо свештенство успављује народ, оставља га да буде какав јесте, да се не би узнемиравао. “Види, кажу они, ни у ком случају им не говори да ће бити рат или Други Долазак и да се зато треба припремати за смрт. Да се људи ни у ком случају не би узнемиравали!“ А други, од лажно схваћене доброте, говоре: “Не разобличавајте јеретике, да су у прелести, да бисмо показали нашу љубав према њима“…

По информации ресурса Украина Православная, Священный Синод Грузинской Православной Церкви в ходе заседания, 20 декабря 2012г. под председательством Католикоса-Патриарха всея Грузии Илии II, канонизировал как исповедника и Христа ради юродивого архимандрита Гавриила (Ургебадзе, 1929-1995). Память нового святого решено праздновать 20 октября (2 ноября по н.ст.).

Горделивый не хочет жить по воле Божией: он любит управлять собою сам; и не понимает того, что не хватает у человека разума без Бога управлять собою. И я, когда жил в миру и не знал еще Господа и Его Святого Духа, не знал, как нас любит Господь, полагался на свой разум; но когда Духом Святым познал я Господа нашего Иисуса Христа, Сына Божия, то душа моя предалась Богу, и все, что случается со мною скорбного, принимаю и говорю: «Господь смотрит на меня; чего мне бояться?» А раньше я не мог так жить.

Dete samo u svojoj porodici, od majke i oca, može da dobije bezuslovnu ljubav i sigurnost, i to će uvek nositi sa sobom celog života, ma kakav on bio, imaće bar dokaz da bezuslovna ljubav i dobrota postoje na ovom svetu i da su mogući. Tada će umeti da ih prenese na druge i svojim potomcima.

Ako pravu ljubav i dobrotu ljudi ne dobiju kao deca od svojih roditelja, onda će to tražiti celoga života na razne načine, uključujući i one devijantne.

Čovječja misao može i da stvara i da uništava

Naučnici su uspjeli da dokažu da riječ oživljava mrtvu ćeliju! Tokom istraživanja naučnici su bili zapanjeni koliku ogromnu moć posjeduje riječ. Takođe ih je zapanjio i nevjerovatan eksperiment o uticaju misli na okrutnost i nasilje.

 
На груди носи иконку Богородицы. И чем больше ты будешь Ее любить - тем больше Она будет любить тебя.
Иосиф Исихаст
"Человек должен действовать по-человечески до какого-то предела, а потом оставлять все на Бога".
 Паисий Святогорец

Evolucija jezika podseća na biološku - događa se iz časa u čas, iz generacije u generaciju, pa ne postoji određena prelomna tačka između određenog jezika i jezika koji se razvio iz njega. Zbog toga je nemoguće reći da je neki jezik zaista stariji od drugog; svi su oni jednako stari kao i čovečanstvo. Prema tome, svaki od dole navedenih jezika može da se pohvali nekom drevnom karakteristikom koja ga izdvaja od ostalih.

Праведный Авраам не цеплялся за свои «ветки»: сытую и спокойную жизнь, высокий социальный статус, родственные связи — то, что составляет главное в жизни людей, которые тревожатся только о земных условиях своего бытия. С их точки зрения поступок Авраама был безумным: услышав повеление Божие, он тут же исполняет его, не раздумывая и не откладывая. Человек почтенный, в преклонных годах, он оставляет дом и родню, становится беззащитным странником, живет чужаком среди коренного населения.