Кој требаше да го чува?

Без сомневање, повеќето Македоници се чувствуваат инфериорни кога се покрај своите колеги Срби или Хрвати. Но, Тоше се однесуваше како Вејсилов во романот „Момче“ на Достоевски, кој носеше во себе сон за исконот на Европа, а затоа себе си се гледаше „...во Франција како Французин, покрај Германците како Германец, со старите Грци би бил Грк, а токму на тој начин во најголема мерка да биде Русин“. Односно, Тоше во тие услови беше во најголема мерка Македонец.
Животот му беше неговото пеење, но ние со врева треба сега да учиме од неговата смрт, во согласност со она што го напишал писателот, Ѓузепе Б.: „Можеби животот не е врева, а смртта тишина, туку обратно“.





To je osoba koja želi da sve one "iznad" sebe impresionira, a one "ispod" svog nivoa da baci u još dublje ponore. Ukratko, snob se svim silama trudi da učvrsti svoj status u društvu, a uvek na račun nekog drugog."snobu je, naprotiv, veoma važno mišljenje drugih ljudi”. Naime, “elitista ide u operu jer voli takvu muziku. Snob ide samo zato što želi da tamo bude viđen".Ako želite da budete snob, neprestano morate da pokazujete koliko ste važni i stalno morate da pazite na konkurenciju, što znači da baš i nije lako biti snob.”


Kad bismo hteli da slušamo, Božja dela stvaranja pružila bi nam
dragocene pouke o poslušnosti i poverenju. Od zvezda, koje na svojim
nevidljivim stazama kroz prostor iz veka u vek putuju određenim smerom,
pa sve do najmanjeg atoma – sve u prirodi pokorava se volji Stvoritelja.






























