Паралели

Иако ми дуги низ година идемо у цркву, то се не да приметити ни по чему. Питање: ако ми толико времена проводимо у Цркви, шта ми тамо радимо? Ето, ја сам од малих ногу у Цркви, али да ли ја напредујем или сам у застоју? На пример, ти већ пет година посећујеш приватне часове енглеског, како би научио језик. А затим идеш на аеродром и када треба да се чекираш испоставља се да ти не можеш да урадиш ни такву основну ствар. И мама говори свом детету:

– А шта си радио на тим часовима за ових пет година? Ајде, кажи нешто, разговарај са мном.

– Али ја још нисам научио да причам на енглеском!

Ali ovde nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proleća. Marko je rekao da je upoznao jednu devojku i da će se venčati. Objasnio joj je da mu je otac preminuo pre nekoliko godina i pitao je gospođu Nadu da li bi pristala da na venčanju sedne na mesto obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Nada pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.

Έξω από την Εκκλησία του χωριού Ρακοτίντσι, μία πελώρια αφίσσα, έδειχνε τον όσιο Ιωαννίκιο, ηγούμενο της Μονής του προφήτη Ηλία, που βρίσκεται στα απόμακρα σπίτια στο χωριό Ρακοτίντσι.

Ένας θαυμάσιος άνθρωπος, που έδειξε την αγάπη του προς τον Χριστό, διακονώντας, με κάθε τρόπο, τον συνάνθρωπο.

.

Ne stoga što sam prema njima posedovao neku predrasudu, naprotiv cenim da se u njima, u korelaciji između tih emisija i njihovih gledalaca odvija jedan voajersko-ekshibicionistički transfer koji je bliži Hičkokovim idealima od bilo kog drugog tv-profila iliti tv–formata. Ali, pošto nikada nisam imao radno vreme i uglavnom ne idem u molove, onda nemam ni termine za rijaliti programe. Ta me je atipičnost dovela u poziciju da sagledam ovaj fenomen sa njegove negativne, totalitarne, trans-žanrovske strane.

Таков был глас предвечного Бога Отца к человекам о предвечном Боге Сыне, когда Сын, по воле Отца, действием Духа, вочеловечился от Девы и совершал спасение погибшего человечества. Братия! окажем послушание Сыну Божию, как того желает от нас Бог, да почиет на нас Божественное благоволение.Может быть, кто-нибудь скажет: и хотелось бы мне послушать Сына Божия, но как достигнуть этого, когда уже протекло около двух тысяч лет с того времени, как Господь наш Иисус Христос

Богоявление – один из древнейших праздников христианского календаря, первоначально составлявший вместе с Рождеством Христовым единое торжество, чествовавшее Воплощение Слова и начало Его земного Домостроительства. Образы Богоявления, появившиеся уже в первые века христианства, запечатлевали не только Крещение Спасителя во Иордане от Иоанна Предтечи, но, прежде всего, явление миру воплотившегося Сына Божия как Одного из Лиц Святой Троицы, о Котором свидетельствуют Отец и Святой Дух, сошедший на Христа в виде голубя. Это подчеркивается в песнопениях праздника: «Во Иордане крещающуся Тебе, Господи, Троическое явися поклонение…» (Тропарь праздника).

У овим својим излагањима настојим да што потпуније изнесем истините догађаје, које сам доживео 11. јула 1976. године у својој четрдесет осмој години живота. Захваљујући овим духовним визијама, мој живот се од тада у потпуности изменио.
Као ратни војни инвалид, одлазим сваке године у неку од наших бања на лечење. Тако сам и те 1976. године, крај јуна и део јула провео у Матарушкој Бањи. Био сам смештен у хотелу „Жича".

За многе је Велики пост – тешко и тужно време, рећи ћемо отворено. А статистика из године у годину показује жалостан резултат: само 3-5% људи који себе сматрају православнима, држе пост, и то не увек строг. Зашто људи не виде радост поста? И у чему се ова радост састоји? Како да се они који никад нису постили ипак осмеле да посте? О томе разговарамо с владиком Марком (Арндтом), Берлинским и Немачким архиепископом.

Istraživanja, koja su sprovedena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija “NII” za industrijsku i morsku medicinu (Moskva), postala su prava seznacija. Naučnici su eksperimentalno dokazali da krsni znak ubija mikrobe i menja optičke osobine vode.– „Potvrdili smo da drevni običaj da se hrana i piće krsti pre jela ima duboki mistični smisao“, kaže fizičar Angelina Mahalovska.„Iza toga se krije praktična korist: hrana se očišćava bukvalno u trenu. To je veliko čudo koje se dešava bukvalno svaki dan

Официальное название нашей церкви: Святая Соборная Апостольская церковь, кто спросит у верующих: «Надо или нет, выполнять пророчество Святого Серафима о Дивеевской женской лавре? Надо ли четвёртый удел Пресвятой Богородицы сделать лаврой?» Спросить бы и показать тех священников, кто против, верующих могут знать, и сами решать стоит ли верить таким священникам?  А кто считает, что верующие не должны знать, пусть вспомнит название нашей церкви.

Ко зна шта је то најтеже у животу монаха? Иако нисам монах, знам шта је у питању и рећи ћу вам. То није физички труд и нису дуге црквене службе, није чак ни чедност, већ послушање. Одрицање од своје воље. Ради онако како ти кажу, а не онако како ти мислиш, не како би ти хтео. Заборави своје «ја мислим». То је оно најтеже. Сложеније од свега. Јер сви смо ми својевољни и самовољни. Читамо молитву Господњу «да буде воља Твоја», а сами себи шапућемо слатке речи: «Моја! Да буде воља моја! Нека све на сведу буде по моме, сада и увек, и у векове векова». Зар нисам у праву?

Он — Бог любви. Он верховный и первый Основатель любви к врагам, чужим, рабам, одиноким, заключенным, бедным, бездомным, нагим, голодным. Он первый Основатель любви к больным, престарелым, безработным, малоценным, разным, — всем людям. Он благовестил — не просто на словах — единство всем и миру, превосходящее ум каждого человека. Он воплощает великое жертвенное самоприношение. Он принимает человека безусловно, полностью, свободно, представляет его боголюбимым и хочет, чтобы он стал святым. Он дает ему смысл и священную цель — божественную жизнь (то есть обожение).

„Бог је љубав (1. Јован 4, 16). Речено је, такође, да је Бог послао Сина свога да ништа не пропадне, него да се све спасе (Јован 3, 16 –17).Управо је зато питање којим започињемо овај текст тако мучно и тешко. И одговор на њега је, наравно, само један. Да, вера јесте дар Божији, и тај дар је дат свакоме, као што каже дивна црквена молитва о „светлости Христовој која просвећује сваког човека који долази у свет“.Цело Јеванђеље прожето је том посебном аритметиком, према којој Пастир добри оставља деведесет девет оваца да спасе

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да "је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо ...од 15 дана новембра". Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 14/27. новембра и траје до 24. децембра/6. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост.

      Када је недеља дошла, црква је била потпуно празна. Нико није дошао. Онда је пастир одлучио да у локалне новине стави оглас. У огласу је писало: „Због смрти цркве у нашем граду, свако од нас је дужан да присуствује њеној сахрани. Сахрана ће се обавити у недељу, после подне. Пружимо нашој цркви пристојну хришћанску сахрану.“