ПРОРОЧАНСТВА СВЕТОГ ЛАВРЕНТИЈА ЧЕРЊИГОВСКОГ
Још је Баћушка Лаврентије говорио о духовним лицима и ово: „Увек има и Апостола и јуда. Само се лица мењају, а време је увек једно и исто“.Баћушка је веома жалио због тога што свештенство скраћује црквене службе, па верујући зато не посећују службе и не одлазе у цркве. Такви
свештено-служитељи се неће спасти, а не дају ни другима да се спасу. Уместо недостојних свештено-служитеља служе Анђели, говорио је старац Лаврентије.


(Један спиритиста дошао на разговор код старца Нектарија) Но, како је
код вас у Москви?, било је прво његово питање. Не знајући шта да му
одговорим, рекох му једну громку фразу: Па, како да вам каже, Баћушка,
сви се налазимо под узајамном хипнозом. Да, да… Страшна је ствар та
хипноза. Било је времена када је људе било страх да се баве тиме, и
бежали су од ње, али данас су залуђени њом и извлаче из ње чак и корист.
Молитвено обраћање Богу у болести није само признање наше несавршености и
немоћи, већ и Божје моћи да утиче на исход ствари. Интервенција Бога
када Му то тражимо са вером, јесте чудо. Чудо не мора да буде импресивно
укидање закона физике за које немамо другог избора него да га
прихватимо. Бог је створио физичке законе и поштује их. Његова
интервенција је обично дискретана, блага. Он не жели да импресионира или
да приморава некога да је прихвати. Он само жели да утеши и оснажи
онога ко жели да види даље од ствари.
Дописник Фајненшнел тајмса интервјуисао је оца Тихона и описао га као
врло урбаног, световном животу блиског човека, у смислу коришћења нових
технологија, мобилности (путује по свим континентима), па чак и физичког
утиска који не пружа слику изолованог, мистичног аскете каквим је руско
православље обиловало и какве је, на пример, описивао Достојевски у
‘Браћи Карамазовима’.
Не знам просто којим речима да опишем лепоту и важност слављења Бога, не
само молитвом и паљењем „надоносних“ и „срећетражитељских“ воштаница.
Појмови као „тоталитарна секта“, „деструктивни“ култови итд. уопште не
одговарају религиозним и вероучитељским оценама лажних учења и пребацују
проблем експанзије секти из религиозне у политичку област. Овде се
истиче социјална оцена неких учења секти и на тај начин разлива се
представа о секти као о групи људи који су обухваћено једном или другом
јереси. Већ сада активност спровођења мисионарског рада са неком сектом
не условљава се погубношћу њених заблуда (јереси), већ управо социјалним
респектом или његовим одсуством. На тај начин, читаве групе инославних
(у највећој мери) и људи у сектама налазе се ван поља мисионарске
делатности Цркве. Сва пажња се усредсређује на малобројне маргиналне
групе које нису толико раширене на територији наше земље, као например,
ти исти римокатолици, лутерани, баптисти, адвентисти и пентакосталци.
Глобална потражња хране расте неверојатном брзином, баш као што расте и
број опустошених пољопривредних региона широм планете. Примера ради,
Калифорнија која је била главни опскрбљивач храном претходних година за
целу Америку, али и за велики део света, сада је у потпуности опустошена
услед суша које трају из године у годину и пале све око себе.
























