Паралели

Народе! Управо се догађа хапшење светогорских монаха од стране грчке полиције зато што су одбили надлежност васељенског патријарха који је склопио екуменство са папом. Блокиран је пут до Свете Горе, а грчка јавност се обмањује о правом стању.
На удару је грчки манастир Есфигмен, монаси се хапсе, крше се људска права, а у медијима православних земаља мук, зато што се скривају веома непријатне истине о односима светогораца који живе у духу ранохришћана са црквом.
Ако се за некога може рећи да иде Исусовим путем, то су светогорци. Све остало су имитације и камуфлаже тајних служби, подметнуте народима. Управо се ти светогорци прогањају, а међународне установе за људска права се праве слепе. Ово није први пут да се у Србији крију оваква драматична збивања, која су се дешавала и раније. Овде се не сме ништа знати о малтретирању монаха у Светој Гори, јер би се поставило питање зашто, и ко се њих боји?

Одувек је постојало неко зло које је манифестовано кроз законе и права овог света, у философији, теологији, људској култури и уметности. Поступци и делања хулитеља Христових се уплићу са историјом света, са друштвеном садашњошћу, са религиозним феноменом, настављајући и утврђујући у свим формама нечасну и безумну жељу првог палог анђела са неба: жељу да буде као Бог.

Можда никада више брига за здравље није била израженија него у ово наше време. И опет, никада више болести. Људи све више “инвестирају“ у своје здравље трошећи велике суме новца, а опет, само им једно не пада на памет – начин живота. Предајемо се науци и “научницима“ да нас кроз живот воде и не сањајући да је Онај који је Пут, Истина и Живот, истовремено и савршено здравље.

Здравље се у светоотачком учењу посматра као највећи дар Божији. Осим тога, физичка (телесна) срећа никада није била подвижницима светости основни циљ, већ је служила само као средство помоћу којег су пловили животним морем спасења.

Већа пажња се увек поклањала здрављу душе, а не тела. „Каква је корист имати здраво тело, а душу болесну и немоћну“ – писао је св. Тихон Задонски.