Старац Пајсије о појању
''Појање ће ти много помоћи. Увек лагано певуши. Појање умирује душу. Умирује чак и у дивље звери, а тим више човека ! Видиш, када чују појање , лав и вук седе мирно као јагањци и спокојно слушају.
Када човек поје, он је сличан земљораднику који усред врелог дана треба да пожње једно поље загушено трњем, а класје је полегло. И он почиње жетву певајући. Уз песму он заборавља потешкоће и радосно завршава посао. Стиче корист од плодова своје мале призводње, а после се осећа и одморним.
Повеќе...
Our history has taught us that unhealthy nationalism only opens wounds, destroys consciences, fanaticizes people, breeds enemies, divides populations.
У старини у руским породицама деца су спавала у дрвеним колевкама, налик на омање корито, које је било окачено ужадима на сва четири угла о једну савитљиву мотку. Њих су покривали тканином. Када је мала Теодосија лежала у колевци, деси се једаред да се у подне над колевком, на мотки, запали свећа, и гораше тако до три сата. Како се она ту нашла – нико није знао нити умео да објасни. „Гле, гле, опет се упалила свећа!”, дивљаху се укућани. „Да, то неће бити обично дете”. „Твоје дете биће нешто велико”, говораху снахе Теодосији Никифоровној. „И ми имамо децу, али над њиховим колевкама не горе свеће!”
Многа чуда су се дешавала везано за ризу Пресвете Богородице. У пар наврата, цео град је био изложен великим опасностима услед опсада: Авара 626. године, Персијанаца 677. године, Арапа 717. године, али је увек био спашен благословом који је добио чувајући поверене му светиње, лично власништво Богородице. Један догађај привлачи посебну пажњу, јер је повезан са каснијим покрштавањем руског народа.
Народ који је веран Богу и својој отаџбини биће чудесно Богом благословен, рекао је Митрополит кјатурски и сахкерски Данило из Грузијске православне цркве у својој недељној проповеди у Саборној цркви Свете Тројице.
Сегодня опубликовано решение Госсовета Турции от 2 июля. Аннулировано постановление Совета министров страны 1934 года о превращении Святой Софии в музей, под которым стояла подпись Ататюрка. 
Малина треба чешће да Вам буде у исхрани, ако желите да подигнете отпорност организма на вирусе.
Неко ми је данас послао писмо преко електронске поште,у којем пише: ”Оче，молим те，реци ми било шта о Трећем светском рату!“
Од ове иконе светог Нектарија коју ми је поклонио старац Виталис нисам се раздвајао у болници при лечењу од короне. Верујем да ми је благодат од иконе помогла да успешно буде медицинско лечење и да оздравим. Лекари су ми дозволили да је држим крај прозора, а остали пацијенти су били усхићени што имају заштитника. Сви који смо лежали у тој соби где је икона, преживели смо и оздравили а
Кад си тужан(на), отвори Јеванђеље по Јовану 14. Кад неко о теби лоше говори, отвори псалам 27.Кад си нервозан(на), читај псалам 51.Кад си забринут(а), отвори јеванђеље по Матеју 6,19.34.
Да су нашли паре, све би се другачије завршило. Најчудније је да се нисам сећала како се нафора нашла тамо. Претинац ретко отварам. Највероватније је нафора тамо лежала још од летос. Понекад обилазим света места. Али зашто је нафора била у коверти? Никако не могу да се сетим!
Масони се спремају да цео свет ставе под владавину Уједињених Нација под вођством једног човека – Антихриста кога ће они ставити на место „председника“ У.Н. (За сада је највиши положај у У.Н. место „генералног секретара“). С обзиром да су се (масони) пенетрирали на све кључне позиције – изазваће кризу невиђених размера тако да ће Велика економска криза из 30-их година бити као мало дете. У тој кризи срушиће се вредност свих водећих светских валута и цео економски и финансијски систем ће се срушити. Т
Али, нису медији једини извор и механизам промене идентитета односно, у контексту нашег разматрања и са православног становишта гледано, духовнога преобликовања или, конкретно говорећи, кварења човека и друштва. Овом проблему се може приступити и из другачије, педагошке перспективе, која је, такође, важна и, уствари, незаобилазна у црквеном приступу проблемима савременог живота, у овом случају проблему духовне неосетљивости, духовне огрубелости, духовне отупелости, духовне унилости и равнодушности према себи и своме назначењу, према Другоме и другима, према животу друштва и света у целини.
Прва је гордост: кад човек мисли да живи исправно, да је његов живот угодан Богу, да својим беседама многе поучава, и да су се [неки људи], удаљивши се у пустињу, [захваљујући њему] спасили од мноштва грехова; ако, дакле, човек тако мисли, Бог не обитава у њему.1 Насупрот томе, монах треба да суди себе судом строжим од оног којим суде неразумне [људе], и не сме да мисли да је његово дело угодно Богу. Пророк је рекао: Сва човекова праведност је као прљава хаљина пред Њим (Ис 64,6)
