Године 1990. у селу Горња Буковица код Ваљева, умрла је веома лако, Борка Коларевић, на рукама свога мужа Светозара, иако је слабо марила о својој души и спасењу и поред свих грехова, шест пута је извршила побачај. Међутим, неколико наредних ноћи после сахране, у кући су се догађале необичне ствари. Неко је наложио јаку ватру у шпорету, чуло се необично шкрипање, што је узнемирило и њега и његовог сина с којим је живео. Светозар због тога јавља у манастир Ћелије да се одслужи за њу 40 Светих Литургија. После тога више није било необичних догађаја.