Ако је човек стално раздражљив и љут, то је први знак да њиме управља зли дух.
Гнев је сила којом се демони хране.
Особа која је дозволила гнев у своје срце више не може чути Бога и лако је контролишу зли духови.
Мрачне силе су зле и хране се злом.
То доводи до помрачења ума: јављају се злоба, осуђивање и жеља за чињењем грехова.
Особа почиње да суди, осуђује и клевеће – демон то воли јер се храни таквим пороцима.
Када човек чини грехе, он то у том тренутку не разуме, мисли да ради праву ствар, али заправо само демон има користи од тога.
Тако демон држи човека, и када дође суд, он неће моћи да се узнесе на Небо, већ ће сићи у пакао и тамо служити мрачним силама и патити.
Када човеком управљају зле силе, он то не разуме и живи обичним животом, док му се душа постепено прља и повлачи у мрак.
Он жели да се поврати, покаје, али не може јер су њиме други већ загосподарили.
Губи способност да опрости и осети радост, јер демон очвршћује срце и чини га тврдим.
Гордост која обитава у таквом срцу диктира своја правила:
„Зашто опростити?“ - и човек верује у те злобне мисли, не схватајући да оне нису његове.
Као резултат тога, зло у човеку се умножава, и он постаје још гори, јер срце лишено душе и љубави постаје врата кроз која улазе зле силе.
Када тама влада човеком, он тежи да контролише друге.
Такви људи улазе у туђе животе, покушавајући да наметну своја правила, дајући савете и суд, за шта сами нису способни.
Особа која жеђа за моћи и угњетавањем више не служи Богу, већ служи мрачним силама, несвесна да је постала њихов роб.
Недостатак молитве и невољност на покајање су још један знак демонске опседнутости.
Демон шапуће: „Немаш се за шта кајати, немаш грехова“, и - молитва постаје непожељна.
Они који се не моле, не теже да очисте свој духовни дом; они који се не кају, испуњавају га грехом.
Демон воли такве немирне и немолитвене људе, јер без покајања човек не успева да среди свој дом, слаби и постаје беспомоћан.
Када човек почне да се очишћује и креће путем истине, то је незгодно за демоне, и они свим снагама покушавају да га заведу, искоришћавајући старе навике.
Пут ка Богу је засејан искушењима: што ближе Светлости, то су искушења јача.
Господ упозорава: ако човек очисти своју душу од греха, али је не испуни Богом, зло ће се вратити, и ситуација ће бити још гора.
Јеванђеље каже:
„Када нечисти дух изиђе из човека... врати се... и нађе кућу његову пусту... и поведе са собом седам других духова горих од себе... и обиталиште његово постаје горе од претходног“ (Матеј 12:43-45).
Ако си се спотакнуо, не бој се да признаш своју кривицу и искрено се покајеш.
Признај свој грех и не понављај га - тада ће грех престати да те опседа, а сећање на њега ће избледети.“ (Схиархимандрит Илија Ноздрин).
Морамо знати како да препознамо присуство демона у нашим срцима, јер ако не знамо како да препознамо њихово присуство, нећемо моћи да се боримо против њих.
Знај да сваки пут када се љутиш, проклињеш или бориш против некога, када зло и мржња кључају у твом срцу - знај да демони делују у твом срцу.
Уразумите се, прекрстите се и почните борбу против демона.
Свети Лука Војно-Јасенецки
фбСВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ
