логоFacebookTwitterYouTubeeMail

Паралели

новости од светот

Ко зна шта је то најтеже у животу монаха? Иако нисам монах, знам шта је у питању и рећи ћу вам. То није физички труд и нису дуге црквене службе, није чак ни чедност, већ послушање. Одрицање од своје воље. Ради онако како ти кажу, а не онако како ти мислиш, не како би ти хтео. Заборави своје «ја мислим». То је оно најтеже. Сложеније од свега. Јер сви смо ми својевољни и самовољни. Читамо молитву Господњу «да буде воља Твоја», а сами себи шапућемо слатке речи: «Моја! Да буде воља моја! Нека све на сведу буде по моме, сада и увек, и у векове векова». Зар нисам у праву?

Он — Бог любви. Он верховный и первый Основатель любви к врагам, чужим, рабам, одиноким, заключенным, бедным, бездомным, нагим, голодным. Он первый Основатель любви к больным, престарелым, безработным, малоценным, разным, — всем людям. Он благовестил — не просто на словах — единство всем и миру, превосходящее ум каждого человека. Он воплощает великое жертвенное самоприношение. Он принимает человека безусловно, полностью, свободно, представляет его боголюбимым и хочет, чтобы он стал святым. Он дает ему смысл и священную цель — божественную жизнь (то есть обожение).

„Бог је љубав (1. Јован 4, 16). Речено је, такође, да је Бог послао Сина свога да ништа не пропадне, него да се све спасе (Јован 3, 16 –17).Управо је зато питање којим започињемо овај текст тако мучно и тешко. И одговор на њега је, наравно, само један. Да, вера јесте дар Божији, и тај дар је дат свакоме, као што каже дивна црквена молитва о „светлости Христовој која просвећује сваког човека који долази у свет“.Цело Јеванђеље прожето је том посебном аритметиком, према којој Пастир добри оставља деведесет девет оваца да спасе

 Божић

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да "је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо ...од 15 дана новембра". Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 14/27. новембра и траје до 24. децембра/6. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост.

 Фото: Ју Туб

      Када је недеља дошла, црква је била потпуно празна. Нико није дошао. Онда је пастир одлучио да у локалне новине стави оглас. У огласу је писало: „Због смрти цркве у нашем граду, свако од нас је дужан да присуствује њеној сахрани. Сахрана ће се обавити у недељу, после подне. Пружимо нашој цркви пристојну хришћанску сахрану.“

1478497703_1.jpg

1. Америчка телевизија Fox News питала је иранског председника Махмуда Ахмадинежада: „Када ујутро погледате у огледало, шта кажете себи?“ Он је одговорио: „У огледалу видим човека и кажем му: „Запамти, ти ниси ништа више до обичан слуга“.

2. Када је први пут ушао у председнички кабинет, Ахмадинежад је зачудио многе тиме што је скупе иранске (персијске) тепихе дао као прилог једној од техеранских џамија, заменивши их обичним, јефтиним теписима.

baka

Независно где се налазио: на пашњаку крај Тамиша, пред својом кућом у широком банатском сокаку, у учионицама Панчева или Прага, на фарми фармера или фабрици двопека у Њујорку, у ложионици али и лабораторијумима Колумбија универзитета, Кембриџа и Берлина… свуда је тражио очи своје мајке, стварно оштрог али благотворног погледа, очи које су га упућивале на благорође и стваралаштво.

Обстановка на "шахматной доске" князей мира сего накаляется. В очередной раз сионские мудрецы привели свое детище к краху. Управлять им посредством лжи и откровенного зла становится почти невозможно. Срабатывает естественный закон отторжения, от переедания продуктами жизненного распада, творцов мерзости запустения. На корабле, однажды оторвавшимся от Божиего водительства, началась паника и борьба за штурвал управления. Почти все СМИ, на корню скупленные лукавым, выгораживают своих представителей для регулирования катастрофы, но, как мы все прекрасно понимаем из Писания и истории, вывести корабль из опасного крена, в век тотальной электронной диктатуры не удастся.

ЗАШТО ЈЕ ДОБРО НОСИТИ КРСТ ОКО ВРАТА: Руски научници доказали моћ Крста и свете воде? (ВИДЕО)

 

 

 

 

Москва – Истраживања, која су спроведена у лабораторији медицинско-биолошких технологија “НИИ” за индустријску и морску медицину (Москва), постала су права сезнација. Научници су експериментално доказали да крсни знак увија микробе и мења оптичке особине воде.„Потврдили смо да древни обичај да се храна и пиће крсти пре јела има дубоки мистични смисао“, каже физичар Ангелина Махаловска.„Иза тога се крије практична корист: храна се очишћава буквално у трену. То је велико чудо које се дешава буквално сваки дан.“

– Sve je gore i gore. Ludnice su sve punije, zatvori prebukirani. Dileri, narkomanija, seksualne mutacije u odnosu na ono što je prirodno. Tu su i moderni komunikacioni uređaji, brzina, sve je na dugme, sve je dostupno, a opet smo prazni. Izloženi smo megaprilivu informacija, a kultura nam je nula. Do skoro su još neke vrednosti i postojale, ali ulaskom u Treći milenijum i one polako nestaju. Na delu je surovo robovanje megakorporacijama i manjini koja vlada svetom i pravi globalni biznis zabave.

Свети ава Јустин Поповић

И ми људи у овоме свету – ради чега смо? Ради тога да, ето, очистимо наш ум. Ум који је иструлео у гресима, ум који трули у гордости. Људи уображавају да су много мудри, много учени, заборављају на Бога, а то јесте тај страшни грех који разара ум. Безбожје, непобожност, неверје, то значи ум човечији се покварио, иструлео, престао бити слика Божија. А Господ дошао у овај свет да обнови ум човеков; да образ ума човечијег преобрази, да га врати слици Божијој; да буде прави образ Божији; да у њему буду божанске, чисте мисли.

Pojava novih medija i razvoj komunikacionih tehnologija, društvenih mreža i veb-platformi uticali su na nastanak novih proznih žanrova. Tako su rođene SMS, blog, Fejsbuk priče i „tviteratura“, književnost koja je obeležila početak trećeg milenijuma.

Najmlađi prozni žanr, Tviter priče, pišu i najstariji pisci, poput Jurija Mamlejeva, slavna Margaret Atvud, domaći velikani.

У келији Светог Пантелејмона која припада манастиру Кутлумушу, монах Јосиф је желео да поправи поломљену даску на поду своје колибе. Очистио је оно што је било труло, прецизно измерио, одсекао даску и отишао да је закуца. Само што је спустио, приметио је да је даска била већа. Узео је и одсекао вишак, вратио се, а онда увидео да је била краћа него што је требало.

 Pohlepan monah2

Архимандрит Пахомије живео је у једном великом манастиру. Народ га је волео због доброте, а код братије није био омиљен. И иза леђа су га називали среброљубцем. И уопште – „похлепним монахом“. И заиста, његова раса није била проста, а аутомобил је био добар. А у келији пуно ствари: мноштво књига, икона, разних сувенира и других дарова од не баш сиромашних посетилаца.

Братија манастира, нарочито почетници, не ретко су се саблажњавали таквом раскошју. Некако се то није уклапало у приче и поуке древних пустиножитеља – аскета.

2. Афон формально считается греческой территорией, но по факту - это единственная в мире самостоятельная монашеская республика. Это утверждено 105 статьей греческой Конституции. Верховная власть здесь принадлежит Священному Киноту, который состоит из делегированных в него представителей афонских монастырей. Исполнительную власть представляет Священная Эпистасия. Священный Кинот и Священная Эпистасия расположены в Кариесе (Карее) – столице монашеской республики.

 

Такозвани „Свети и Велики Сабор“, уместо да осуди савремене дејствујуће јереси, које вернике уводе у заблуду, настоји пре свега да призна свејерес синкретистичког међухришћанског и међурелигијског екуменизма, како ју је називао Свети Јустин Поповић, као што су то на Другом ватиканском концилу  (1962-1965г.)  учинили паписти. Чињеница да такозвани „Свети и Велики Сабор“ тежи да призна синкретистички и међурелигијски екуменизам, доказује се нижеследујућим:


Поуки од Светите Отци

krusevoexport