Св. Николај (Велимировић): О сведочанству Бога о Богу
И Он им је навео три огромна сведочанства: прво сведочанство Својих сопствених дела: дела која ја радим сведоче за мене (5, 36); друго, сведочанство Оца Свог небесног, који Га је посведочио као Свога Сина на Јордану и на Тавору: и отац који ме посла сам сведочи за мене (5, 37); најзад треће, сведочанство Светог Писма: испитајте Писма,.. и она сведоче за мене (5, 39).
Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито. (Јов. 5, 31)
Овако говораше Господ једном лажном и лажљивом роду. Ове речи рекао је Он старешинама Јеврејским не као поуку него као изобличење. Они нису веровали једноме човеку, кад је говорио о себи, него су тражили два сведока. Немојте, браћо, ни помислити, да оно што Господ Исус о себи каже није истинито, него да Јевреји то нису сматрали за истинито. Отуда, по тумачењу наших светих Отаца, речи: сведочанство моје није истинито треба разумети тако, да то сведочанство није било истинито у очима Јевреја.
А да је свака реч коју је Господ Исус о себи рекао истинита, то је Он исказао на другом месту рекавши: ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје (Јов. 8, 14). Овде Господ учи, тамо изобличава; овде Он потврђује како ствар јесте, тамо пак – како се ствар чинила Јеврејима. Јевреји нису веровали Његовом сведочанству о Њему, него су тражили друга сведочанства.
И Он им је навео три огромна сведочанства: прво сведочанство Својих сопствених дела: дела која ја радим сведоче за мене (5, 36); друго, сведочанство Оца Свог небесног, који Га је посведочио као Свога Сина на Јордану и на Тавору: и отац који ме посла сам сведочи за мене (5, 37); најзад треће, сведочанство Светог Писма: испитајте Писма,.. и она сведоче за мене (5, 39). Каква би још сведочанства требала човеку са иоле разума? Али у старешина Јеврејских разум је био помрачен у толикој мери, да они нису могли видети ништа и разумети ништа. Када је Господ човекољубиви учинио све што је требало учинити да спасе и старешине Јеврејске, и када су они одбили сва сведочанства о Њему, а тиме одбили и своје спасење, онда им је Он рекао: ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје.
О браћо моја, не будимо камена срца као оне заслепљене старешине, и не одбијајмо једино спасење своје. Не тражимо никаквих других сведочанстава, него верујмо ономе што нам сам Господ Исус каже о Себи. Он је о Себи рекао, да је Он Истина. И ми се том Истином хранимо и спасавамо.
О Господе Исусе, Истино жива, Истино вечна, не удаљи се од нас, но просвети нас и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Извор: Охридски пролог
