Паралели

У то вријеме у логору су се налазили и Свети владика Николај и патријарх српски Гаврило.
Из самог срца смрти, из дубина тог земаљског пакла узносиле су се ријечи:

"Христос васкрсе"
"Ваистину васкрсе!"

Људи ЖЕЛЕ да раде добре ствари.
Само сатана мрзи свако добро. То је мржња, страшна, тврдоглава злоба према свакој врсти добра и жеља да се угаси сваки добар пламен који се распламса.
Људи су много бољи него што заиста тако изгледају!"

And be responsible for your existence and for those around you.
Wherever you live, whatever you do: service, love and responsibility!
Fullness of life is where there is trust in God!

Prema legendi, na mestu gde je danas Tesalija nekada je bilo more. Peščane stene iznikle iz morskog dna vekovima su klesane vremenskim nepogodama i vrelim grčkim suncem. Drevne litice su bile idealno utočiste za askete koji su želeli da se približe nebu i Bogu, pa su u praznim pećinama provodili svoj život u miru i molitvi. Prvi stanovnici Meteora naselili su ih još u 9. veku kada nastaju i izdvojene, usamljene ćelije-skiti.

Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи. Волите свако створење Божје. Сваки листић, сваки зрак Божји волите. Волите животиње, волите биљке, волите сваку ствар.

Људи су хтели да нађу Бога да би задрхтали пред Његовим погледом и служили Му као робови, али им је Господ дошао као незаштићена беба, а цео Његов живот на земљи био је посвећен служењу људима. Човек је тражио Бога на престолу земаљских владара, али га је нашао у сиромашној штали.

Један ученик богословије у интернату се озбиљно разболео на почетку Васкршњег поста. Његово име стоји на завршетку ове поуке. Лекари су рекли да ће болесник сигурно умрети ако одмах са посне хране не пређе на мрсну - посебно на месо? На ту њихову тврдњу младић је одговорио:"Најпре хоћу да питам своју мајку за дозволу и благослов."

Тада су Немци заузели цео град и немачки командант је желео да види пећине у Кијево-Печерској лаври. Он сам није могао да се снађе и тражио је да пронађу монаха који је раније био становник овог манастира. Нађоше таквог монаха и доведоше га к њему да све покаже.Вреди напоменути да су раније мошти биле отворене и нису биле прекривене ничим, као што су сада са стакленим поклопцима.

 Неко ко је гледао пришао је човеку и рекао: "Та змија те је ујела. Зашто још увек покушаваш да га спасиш? ”
Човек одговори: "Природа змије је да уједа, али то неће променити моју природу, а то је да помогнем. ”Не мењај своју природу само зато што ти неко науди.Не губи добро срце, већ научи да предузмеш опрез.

...Духовни син Старца Стефана са Каруље, професор математике на солунском универзитету, говорио је да је Старац учио Исусовој молитви његову породицу. Највише успеха је имала његово десетогодишња ћеркица Катарина која је ноћу устајала и молила се онако "како ју је научио Отац Стефан". Отац је говорио да Исусова молитва има десет степени и да већ на другом почињу чуда! Када би Отац Стефан одлазио са Свете Горе за Солун, из светогорске луке Дафни би телефоном обавестио Кириакоса који би га потом сачекао у Уранополису и одвозио својој кући у Солун. Међутим, једном приликом телефонске везе су биле у прекиду и Старац је узео фотографију на којој је била Киријакосова девојчица Катарина и рекао јој, као што говори у телефон: "Катја, реци тати да ме сачека!" У том тренутку, у Солуну, 120км од Свете Горе, девојчица је чула речи Старца Стефана и потрчала оцу: "Тата, Отац Стефан ми је сада рекао да га сачекаш у пристаништу!"
- Како ти је рекао?! Када?
- Управо сада, у мојој соби.
Кириакос није поверовао али је ипак отишао на пристаниште.
Отац Стефан га је чекао!
- Оче, како си нас то позвао !?
- Ето, нису радили телефони, па сам замолио Катарину да ти пренесе поруку. Хвала Богу, дошао си!
Почео сам да испитујем Оца Стефана како је то могуће, говорио је Кириакос, али он томе није придавао много пажње, ничег посебног за њега ту није било, одговарао је: "Може се и без телефона ако постоји молитва..."

„Вама није корисно да знате мој светски живот. Можда да вам кажем само да сам свет оставио у младости. Дошао сам на Свету Гору где живим већ педесет година. Од тога сам десет година проживео у манастиру на послушању, а четрдесет у овоју пустињи. За то време никога од отаца нисам видео, сем вас и моје братије.“

Док сам похађао Московску богословску средњу школу, често сам посећивао једну старицу, монахињу Нину, која је живела у Сергијевом Посаду у близини Свето-Тројицке Сергијеве Лавре. Имала је већ преко 80 година патила је од многих болести, ноге су јој биле у чиревима, тако да мати Нина скоро да није могла да хода. Због бола и усамљеног живота понекад су је савладавали роптање, сумње и бриге. Али кад се исповедала и причешћивала Светим Тајнама – а причешћивала се код куће – истог тренутка би се дешавала задивљујућа промена

Тако се Свети Григорије врати опет из пустиње у Назианз. Отац његов Григорије, већ изнемогли старац, жељаше да син његов Григорије још за живота његова заузме епископски престо у Назианзу. И мољаше, и преклињаше, па чак и заклињаше сина да пристане на то. Али он, повињујући се заповести очевој, водио је све црквенепослове, но нипошто није хтео да заузме епископски престо. 

There was also the most miraculous old man Danilo,

his liturgy lasted up to four hours because he couldn't shout out of affection.

The tears he shed were wet soil under his feet..