Старац Пајсије Светогорац је хтео да сазна узрок једног силног искушења које га је снашло и закључио је да је то због тога што није довољно постио. И почео је строго да пости искушење се само још више појачало! Појачао је молитву, но његова молитва није била услишена. Бдио је по читаве ноћи, али душа његова није налазила мира. Онда је сео да „претресе своју прошлост, јер је знао да често тражимо узрок проблема на једном месту, а он се налази негде другде.
И напослетку се сетио да је, пре извесног времена, у граду Коници срео једну велику грешницу и да ју је осудио у души. Његова душа ју је, на кратко, одбацила! У тренуцима осуђивања није имао хришћанске љубави нити самилости према њој!
Потом је помисао осуђивања ишчезла из његове душе и он је сасвим заборавио на тај догађај.
„Када сам схватио да сам тада у Коници отпао од љубави Христове“, вели Старац Пајсије, „горко сам се покајао, почео сам да плачем због те жене и рекао: Господе, опрости ми, што сам у души осудио ту жену и нисам имао љубави према њој! Она је била грешна, али ја сам поступио супротно Теби Који нас волиш без обзира на наше грехе! Господе, опрости ми и спаси ту жену! И када сам рекао: Господе, опрости ми, и научи ме да волим ту жену и да јој праштам, ишчезло је искушење које ме је мучило, и моја се душа умирила…
И ми треба да схватимо где је корен искушења које нас мучи. Не може онај кога мучи мржња да каже: „Даваћу милостињу да бих се избавио од мржње!“ Не, мржњу ћеш угасити само ако опростиш и заволиш онога кога си мрзео.
Из књиге – Духовни живот у свету без Христа
2023