РАК БОЛЕСТ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
Научници су тврдили да је рак неизлечива болест.Људи су признали своју немоћ.Признали су је и у случају благочестиве Ксеније из Новоросијска.Не само да су закључили ја је њено исцељење немогуће него су престали и да јој указују било коју врсту помоћи.Рак је захватио читаву дојку и болови су били страшни;није било;лека чак ни за умирење болова.Само су јој њени укућани помагали дајући јој да гута лед,придижући јој при том главу заједно са јастуком;толико је била онемоћала.
Знала је Ксенија да је Богу све могуће,па је,препуштајући се потпуно вољи Господњој,сву своју наду положила на Господа.Зато је последњом снагом замолила своју познаницу да напише писмо настојатељу Смоленског гробља молећи се да се одслужи помен за блажену Ксенију,уз искање помоћи њеној болесној имењакињи.Лежала је потпуно непомичнаније могла да говори нити руку да помери.
Али ускоро из Петрограда стиже пошиљка са целебним уљем и песком са гроба Свете Ксеније.По обичају,песак ставише под јастук болеснице,а груди јој намазаше уљем из кандила што непрекидно гори у капели Блажене.Било је то,после дуготрајне и тешке болести,прва ноћ одмора и сна за болесницу.Већ од следећег дана Ксенија је сама себи мазала груди уљем,потпуно уверена и мирна да је њена вера допрла до Блажене Ксеније.
После три дана пред очима присутних се десило чудо:болесница је устала из постеље,прошла кроз спаваћу собу,па делом ходника,и зауставила се на вратима трпезарије.Још увек је осећала малаксалост.Било је то,заиста,Ксенијино овоземаљско васкрснуће.Уздајући се да ће о васкрсењу при Другом доласку Господњем њена душа бити здрава као што је њено тело сада,никада није престајала да у својим молитвама са Љубављу и захвалношћу понавља:
СВЕТА КСЕНИЈА,МОЛИ БОГА,ЗА НАС ГРЕШНЕ !