Отац Тихон – човек који зна све Путинове тајне
Објављено мај 6, 2014
Jавност све више занима тајанствени отац Тихон, архимандрит Руске православне цркве који је последњих година наводно задобио голем утицај на руског предсједника Владимира Путина. Премда је релативно ниско позициониран у режиму Московске патријаршије, отац Тихон Шевкунов постао је врло близак руском председнику који га је, наводно, упознао у Сретенском манастиру још крајем 90-их, када је још радио као шеф руског обавештајног апарата ФСБ-а.
Путинов модерни ‘духовник’ у борби против алкохолизма
Круже гласине да је атеистички одгојени Путин толико ушао у православље да је отац Тихон постао његов тзв. ‘духовник’. Отац Тихон мудро ћути: нити потврђује, нити демантује ове информације, али прича се да је његов утицај изузетан; управо се његовој иницијативи за сузбијање алкохолизма приписује мера коју су руске власти дониеле преклани, забранивши продају алкохола после 23 сата. И не само то: мера је, наводно, дала изненађујуће добре резултате.
Након две деценије грабежи и живота у дражима разузданог капитализма, у новој руској политичкој и пословној елити постала је својеврсна мода посвећивати се православљу. Посебно се развио тренд да угледници који посећују манастире добијају своје духовнике.
Дописник Фајненшнел тајмса интервјуисао је оца Тихона и описао га као врло урбаног, световном животу блиског човека, у смислу коришћења нових технологија, мобилности (путује по свим континентима), па чак и физичког утиска који не пружа слику изолованог, мистичног аскете каквим је руско православље обиловало и какве је, на пример, описивао Достојевски у ‘Браћи Карамазовима’.
Путин чува своју религиозност далеко од очију јавности
Сам Путин одбија да се изашњава о својој религиозности. Тврди да је то зато што као председник не жели утицати на грађане својим приватним избором. Али за празнике као државник редовно посећује московске храмове. Православно-национално настројени слојеви нове Русије уверени су да је ‘њихов’, а с друге стране, задржао је обзир према старијим генерацијама совјетоносталгичних бирача, као и према својој личној каријери КГБ-овог официра, али и према припадницима других великих верских заједница које у многим крајевима Русије чине већину, попут муслимана и будиста.
Ову игру јавне тајновитости прихватили су и у РПЦ-у, па се претерано не размећу својим све већим утицајем на световно функционисање руске државе. Али сваким даном све је јасније како ствари стоје. Процес и казна за хулиганске перформерке Пуси Рајот најочигледнији су пример.
Отац Тихон је и писац бестселера…
Отац Тихон, пак, недавно је објавио аутобиографију „Свакодневни свеци и друге приче“ која је била такав бестселлер да је прешишала чак и „50 нијанси сиве“. Но у њој нема ни речи о односу с првим човеком руске државе.
Скептичнији проматрачи сматрају да је Путиново приближавање Цркви уједно прагматичан политички потез у годинама када му је опао ранији 70-постотни ретинг народне подршке из првог мандата. С друге стране, премда Руси у врло малом постотку редовно иду у цркве, нека новија истраживања истичу да је Црква друга институција у коју грађани имају највише поверења. Иначе, Русија као изразито велика и мултиконфесионална држава има стандарде који су световни у успоредби с,неким другим државама. Веронаука је као изборни предмет у школе уведена тек недавно, с тим да су родитељи већине деце одабрали предмет који се зове ‘историја светских религија’.
„Црква је увек осећала одговорност за Русију“
Односи Руске православне цркве и обавештајне централе у задњих сто година изузетно су комплексни „Руска црква створила је Русију. Русија може бити послушно дете, а понекад је и дете које устаје против својих родитеља. Али црква је увек осећала одговорност за Русију“, један је од цитата оца Тихона.
Данас су његови ставови блиски конзервативним јастребовима који моћ вуку још из бившег совјетског апарата. У земљи која је кроз историју стално идеолошки комбиновала приближавање Европи и сопствени „евроазијски пут развоја“, отац Тихон је дао свој допринос отпору западним утицајима – између осталог , идеји индивидуализма. Као један од идеолошки и научно најконтроверзнијих продуката његовог деловања, ФТ наводи документарац ‘Пад царства – поука Византије’ који је режирао сам Тихон. У њему се, како пише ФТ, као разлог за пропаст Византијског царства (на које се позива идеја Русије као ‘Трећег Рима – Четвртог бити неће’) наводе прозападне реформе и утицај западњачког индивидуализма који је ширен под утицајем венецијанских банкара.
Извор: http://istokpravoslavni.org/rs/?p=7667#more-7667
